Уџбеник Иконописа

Подлога

На дрвену даску није згодно сликати па је неопходно нанети подлогу.Традиционална подлога ђесо се израђује од креде (или посебно припремљеног гипса) и туткала ( желатина).Туткало је лепак животињског порекла а најбољи је од зечијих костију,у новије време користи се и подлога на бази акрилика. Подлога се наноси четком у више слојева или ређе лопатицом.Након сушења равна се и глача брусним папиром. Подлога може бити акрилна и на бази туткала и креде.

Акрилна подлога је модерна, универзална подлога за све технике сликања.Врло је квалитетна прави се од креде у праху и синтетчког везива акрилика уз додатке.Може се купити у продавницама сликарског прибора.Подлога на бази туткала и креде назива се Ђесо (италијански),или левкас (на руском).Позната је још у средњем веку и до данас се рецепт за њено спремање није мењао.Ђесо је коришћен на свим средњовековним иконама.Мада је тежи за спремање и наношење од акрилне подлоге многи га и данас користе јер је део традиције и употпуњава аутентичност иконе.Уметник желећи да у свему подражава великим средњовековним уметницима не ограничава се на саму технику и каноне сликања већ жели да користи и потпуно исте материјале верујући да ни избор материјала за израду иконе није случајан већ да носи одређену симболику.



Начин припреме


Упрашена креда је главни састојак и акрилне подлоге и ђеса.Разлика између ове две подлоге је у везиву који се користи.Акрилик je синтетичко везиво.Туткало је старински лепак за дрво израђен од животињских костију и ређе животињских кожа,припрема се на следећи начин:

Пре свега треба растопити туткало у води.Растапа се у запреминском односу 1:10.Најпрактичнији начин да се одреди права размера је следећи:

Сипајте воду у стаклену теглу.Измерите висину воде од дна тегле и означите маркером на тегли (на пример 10 цм).Поделите измерену вредност са 10 (10:10=1 цм).Означите црту која ће бити за израчунату вредност више од прве црте и означите на тегли.Додавајте полако туткало у гранулама док се ниво воде са прве црте не подигне до друге црте.На овај начин сте дoдали тачно 10 запременских делова туткала у односу на количину воде.

Туткало бубри неколико сати.Да би се потпуно отопило потребно га је загревати.Најбоље је загревати помоћу дупле посуде: тегла са туткалом се стави у лонац са водом.Лонац са водом се загрева и на тај начин се посредно загрева и туткало у тегли.Ова предострожност је потребна јер се туткало не сме превише загревати (преко 60 степени целзијуса) јер долази до мењања својства туткала, смањује му се лепљивост.

Када се туткало растопило у води додаје се постепено потребна количина креде у праху.Једанаест кашика на 2 дл воде.када се креда дода у туткало потребно је мешати и сталним загревањем одржавати температуту смесе нешто ниже од 60 степени.Да би креда у потпуности упила туткало потребно је да прође неколико сати.Овако спремљен ђесо је спреман за наношење.

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.


Наношење ђеса

Ђесо се обавезно наноси врућ.Ако се охлади потребно га је поново загрејати.Јако је битно да је Ђесо топао!! Јер ако није, ваздух неће моћи изаћи из слоја нанесене подлоге.У осушеном премазу остаће мехур који ће се касније код равнања и глачања појавити као рупица.Ђесо се наноси четком ширине око 5 цм.Битно је да се слојеви наносе танко.Ако су дебели јављаће се мехури ваздуха заробљени у слоју подлоге, исто се дешава и кад се наноси хладна подлога.Сваки слој се наноси тек кад се претходни слој осуши што у пракси значи да се наноси 1-3 слоја дневно и тако док се не нанесе 15-30 слојева .Слојева је боље да буде више јер ће после равнања подлога бити правилнија.Не треба бити нестрпљив па наносити дебеле наносе да се не би десило да, као у случају хладне подлоге, остану заробљени мехурићи ваздуха.Такође је битна влажност ваздуха која треба да је већа од нормалне.У кућним условима најбоље место за рад је купатило мада може и у другим просторијама јер је и у њима углавном повећана влажност у односу на спољну влажност без обзира на доба године.Треба избегавати просторије које се греју електричним грејалицама јер грејалице исушују ваздух.Никако не треба радити напољу !! Јер је напољу сув ваздух без обзира да ли радите на сунцу или у хладовини.
Доћи ће до пребрзог сушења и пуцања подлоге.Када се нанесу сви слојеви подлога треба дуже да се суши ,бар два дана, да се добро осуши, и тада се може почети са равнањем и глачањем.

Када се ради са акрилном подлогом ствар је много једноставнија и ређе су појаве неправилности приликом сушења.Потребно је разредити подлогу и у танким слојевима наносити на даску када се претходни слој осуши.Подлога се наноси без претходног загревања и мање је склона појавама неправилности ако је ваздух сув или ако су слојеви дебљи.Акрилна подлога је и након сушења квалитетнија од Ђеса јер захваљујући еластичности акрилика мање је склона пуцању од Ђеса.Мишљења сам да поред квалитетне акрилне подлоге није потребно користити традиционални Ђесо, нарочито због тога, што се акрилна подлога наноси простије од Ђеса .Употреба старинске подлоге је оправдана ако уметник жели, да употребом Ђеса, сачува аутентичност и традицију средњовековног иконописа.

Равнање и глачање подлоге

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.


Равнање је поступак којим се скидају неравнине настале од трага четке којим се наносила подлога или од газе испод подлоге,док је глачање скидање неравнина које је настало равнањем и употребом грубљег брусног папира.Може се рећи и да је равнање грубље брушење а глачање финије брушење а све у циљу добијања потпуно равне подлоге са што мање неправилности.

Неправилност је свако испупчење: неравнина, рупица или огреботина која чини да подлога није потпуно равна.Поступак равнања и глачања је исти, и код Ђеса, и код акрилне подлоге.
Равнање се врши брусним папирима финоће од 100-400.Прво се ради грубљим брусним папиром а касније финијијим.Равнање се може вршити ручно а може се користити и електрична шлајфарица.




Потребно је дуго брусити, потрошити више брусних папира, док се све неправилности настале приликом наношења подлоге не уклоне и док не остану само неправилности које прави груби брусни папир.Ове неправилности се отклањају финијим брусним папирима од 600-1000 што се назива глачање.

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.




Глачање треба врштити док год постоје било какве неправилности.Проверу правилности подлоге треба вршити на јаком сунчевом светлу или у недостатку сунчеве светлости јаком рефлектором .Потребно је даску са подлогом тако окренути према извору јаког светла да сенке откривају неправилност на подложи.Постоји један трик, којим се олакшава уочавање неправилности: мало пигмента у праху, било које боје осим беле, проспите по икони и раширите и утрљајте широм четком.Приликом шмирглања, овако обојеног Ђеса, пигмент ће се задржавати у рупицама а потпуно ће се скинути тамо где добро ишмиргламо. Када нестане плавог пигмента са послоге то ће значити да је добро поравната.

Ако и поред свег труда неправилности остану, треба направити смесу белог пигмента и акрилика, густине блата и рукама нанети - утрљати у подлогу.Након сушења потребно је финим брусним папиром опет ошмирглати и скинути вишак, тако да нанесена смеса остане само у рупицама и огребитинама.

Ако сте урадили све како треба на подлоги неби смело да буде никаквих неправилности.Подлога је најзад спремна за даљу припрему пре наношења злата и бојеног слоја.

Немојте занемарити овај део (припрему подлоге и даске) он је јако битан !Мада се на прву руку не чини тако, даљим радом и праксом ће те схватити да лепота и крајни ефекат иконе у многоме зависе од квалитетно урађене подлоге !